Prehrambena Industrija - Srbija

Stranci drže 90 odsto prehrambene industrije

Industrija hrane u Srbiji opstaje uprkos brojnim preprekama.

Čini više od 30 odsto ukupne prerađivačke industrije Srbije i godišnje plasira na strana tržišta namirnice u vrednosti od oko milijardu evra. Jedna je od malobrojnih grana sa pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom, izvoz je za 515 miliona evra veći od uvoza. S druge strane, gotovo 90 odsto prehrambene industrije je u rukama stranih kompanija.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije, kaže za „Novosti“ da industrija hrane u Srbiji još može da se nosi sa ogromnom konkurencijom.

- Srpska prehrambena industrija ukupno zapošljava oko 65.000 radnika ili 20 odsto u prerađivačkoj branši, a takva je situacija bila je i pre početka ekonomske krize - naglašava Prostran.

- Velike su, međutim, promene u odnosu na period od pre 15 i 20 godina, kada je radilo duplo više uljara, šećerana, a sada je aktivno po nekoliko. Registrovano je oko 4.500 malih, srednjih i velikih kompanija koje sa bave prehrambenom delatnošću. Broj kompanija i broj zaposlenih identični su onom iz perioda od 2008.

Srpska prehrambena industrija je i tehnološki u dosta dobrom stanju. Posle privatizacija, novi vlasnici mahom inostrane kompanije obnavljali su i modernizovali pogone.

- Oko naše prehrambene industrije su se „otimali“ inostrani kupci i ona je vrlo brzo privatizovana, posebno onaj „zdravi“ deo - kaže Prostran.

- Industrija šećera uglavnom je u stranim je rukama, kao i najveći deo konditora - „Atlantik grupa“ preuzela je „Štark“, a „Salford“ - „Bambi Banat“. Domaći su ostali „Pionir“ i „Banini“. I mlekare su takođe u okviru stranog kapitala, „Salford“ je kupio „Imlek“ i Subotičku, Zrenjaninska pripada francuskoj kompaniji „Bongren“, Somborsku drži „Laktalis“ francuska grupa, u Kragujevcu je nemački „Megle“, ostala je domaća Šabačka mlekara. U uljarama pola je domaćeg, a polovina stranog kapitala. Klanice su nam možda najlošije prošle u tom periodu privatizacije. Deo kapaciteta mesne industrije najmanje je iskorišćen. Ima puno prostora i za industrijsku preradu kukuruza, a treba više ulagati u preradu voća i povrća, tu su naše velike šanse.